Brašno je ponovo počelo da se izvozi, tako da će se mesečno inostranim partnerima isporučivati utvrđena kvota od 11.000 tona, odnosno 33.000 tona za tri meseca. Predsednik Upravnog odbora AD „Žitopromet“ iz Sente Predrag Đurović kaže da je dobro što se brzo shvatilo da je mera zabrane izvoza brašna neracionalna. On je rekao da izvoz omogućava da mlinska industrija radi i nastavi snabdevanje inostranih partnera s kojima ima dugogodišnje poslovne veze. "Bitno je da taj kontinuitet nije prekinut, nego se uz pauzu od petnaest dana nastavlja, ali objektivno gledajući, potrebe za tako ishitrenom merom nije bilo i nezadovoljstvo mlinara pokazalo se opravdanim", rekao je Đurović. On je dodao da je ishitrena zabrana izvoza brašna nanela više štete, u smislu neke loše reklame nas kao sigurnih partnera kod kupaca, iako je sve trajalo relativno kratko, nego što je donelo neke koristi...
Brašno je ponovo počelo da se izvozi, tako da će se mesečno inostranim partnerima isporučivati utvrđena kvota od 11.000 tona, odnosno 33.000 tona za tri meseca.
Predsednik Upravnog odbora AD „Žitopromet“ iz Sente Predrag Đurović kaže da je dobro što se brzo shvatilo da je mera zabrane izvoza brašna neracionalna.
On je rekao da izvoz omogućava da mlinska industrija radi i nastavi snabdevanje inostranih partnera s kojima ima dugogodišnje poslovne veze.
"Bitno je da taj kontinuitet nije prekinut, nego se uz pauzu od petnaest dana nastavlja, ali objektivno gledajući, potrebe za tako ishitrenom merom nije bilo i nezadovoljstvo mlinara pokazalo se opravdanim", rekao je Đurović.
On je dodao da je ishitrena zabrana izvoza brašna nanela više štete, u smislu neke loše reklame nas kao sigurnih partnera kod kupaca, iako je sve trajalo relativno kratko, nego što je donelo neke koristi. Po Đurovićevim rečima, AD „Žitopromet“ iz Sente je obezbeđen sirovinama do nove žetve, tako da uredno snabdeva domaće tržište, kao i inostrane partnere.
"Treba imati u vidu da žitomlinska industrija Žitopromet, koja isključivo izvozi brašno i testenine na tržišta zemalja bivše Jugoslavije pa i Evropske unije, računajući Mađarsku, Rumuniju i Švedsku, ostvaruje devizni priliv od četiri do 4,5 miliona evra godišnje i da to učestvuje 40 odsto u strukturi naših ukupnih prihoda, što nije zanemarljivo ako se ima u vidu da su nam kapaciteti u potpunosti uposleni", naveo je Đurović.
On navodi da bi, da je mera zabrane izvoza brašna ostala na snazi, verovatno razmišljali o smanjenju broja radnika jer bi imali realizaciju manju od očekivane.
"Izvoz je interes i države jer se ostvaruje plasmanom proizvoda višeg nivoa prerade, a ne od pšenice kao obične sirovine, pa su zabranom bili pogođeni i interesi mlinara i države. Mislim da je sreća što se sve završilo relativno u krtakom roku i što je obezbeđeno da se nastavi kontinuitet u izvozu", izjavio je Đurović, napomenuvši da su prekjuče s carinskim organima usaglašene sve pojedinosti tako da je juče bez problema nastavljeno snabdevanje partnera senćanske kompanije u osam zemalja.